Italija je jedna od popularnijih evropskih destinacija za ljude iz drugih zemalja koji traže zaposlenje u inostranstvu. Ovo je zemlja turizma, istorijskih spomenika, ukusne kuhinje, prelepe prirode, visoke mode, luksuznih i sportskih automobila i motora, vrhunske umetnosti... Sve navedeno utiče i na kreiranje radnih mesta kako za Italijane, tako i za ljude iz drugih zemalja koji traže posao u inostranstvu. Čak oko 8% populacije u Italiji čine stranci, što znači da je preko 5 miliona ljudi iz drugih zemalja zaposleno ili traži zaposlenje u Italiji.
Fotografija Dmitry Dzhus CCBY 2.0
Italija je podeljena na regije različitog nivoa razvijenosti. Po pravilu regije u severnom delu Italije su razvijenije i nude više mogućnosti za zaposlenje, često i veće mesečne zarade, nego što je to slučaj sa regijama u južnom delu Italije. Takođe, pravilo je da su satnice radnika veće u regijama sa pristupom moru nego u kontinentalnim regijama, kao i da radnici u urbanim centrima Italije zarađuju više nego u ruralnim delovima. Vrlo je česta pojava da se zaposlenima iz inostranstva, koji rade u turističkim centrima, najčešće hotelima, obezbeđuje smeštaj i hrana, pored redovne plate. Samim tim, iako su zarade u Italiji nešto niže nego u najrazvijenijim evropskim državama, značaj obezbeđenog smeštaja može biti vrlo bitan pri donošenju odluke, obzirom da je to mesečni izdatak koji je i najveći za svakog stranog radnika na privremenom radu u stranoj zemlji.
Najtraženiji poslovi u Italiji za strane državljane
Fotografija Radnici u Italiji by Sergio Russo CCSA 2.0
Kao popularna turistička destinacija, Italija po pravilu zapošljava najveći broj radnika iz inostranstva u sektoru turizma i ugostiteljstva. Zbog prirode ovih delatnosti, zapošljavanje radnika iz inostranstva je najčešće bazirano na sezonskim poslovima u letnjoj i zimskoj sezoni. Najveći poslodavci su preduzeća u popularnim turističkim destinacijama, na moru ili u zimskim turističkim centrima. Tako, najveći broj popularno nazvanih „gastarbajtera“ nalazi sezonske poslove u hotelima i restoranima. Najtraženija zanimanja u Italiji za radnike iz inostranstva su poslovi konobara / konobarica, čistača / čistačica, kuvara i pomoćnika kuvara, barmena, animatora, perača sudova, majstora različitih profila i mnogih drugih zanimanja karakterističnih za hotele i restorane.
Pogledajte osnovne uslove, prosečne plate i lokacije gde je koncentrisan najveći broj poslova u Italiji za najčešće poslove u turizmu i ugostiteljstvu koje obavljaju stranci u Italiji:
U delatnostima sektora turizma i ugostiteljstva radnici se angažuju sezonski i obavljaju poslove u periodu od jednog do šest meseci. Zaposleni se zbog toga često vezuju za više od jednog poslodavca, pa često obavljaju posao leti u ugostiteljskim objektima u letnjim turističkim destinacijama, a zimi u hotelima i restoranima na planinama i u zimskim turističkim centrima. Pauze između dva posla radnici iz inostranih zemalja uglavnom koriste za povratak kući, svojim porodicama. Te periode pauze radinci na privremenom radu u inostranstvu uobičajeno doživljavaju i kao godišnje odmore, obzirom da tokom sezone, zaposleni u ovim delatnostima imaju veoma mali broj slobodnih dana tokom meseca i dana godišnjih odmora.
Iza sektora turizma i ugostiteljstva u Italiji po broju zaposlenih iz inostranstva su sektor poljoprivrede, proizvodnje i građevine i transporta. Kada je u pitanju poljoprivreda, radnici iz inostranstva poslove nalaze na farmama i u ratarstvu gde se zapošljavaju berači voća i povrća, vozači (operateri) na poljoprivrednim mašinama i pomoćni radnici. Ovo su takođe sezonska zanimanja, tipično se obavljaju maksimalno do tri meseca godišnje i retka su zapošljavanja radnika koja su permanentnog karaktera u ovoj delatnosti.
U delatnosti proizvodnje i građevinarstva se zapošjavaju radnici različitih profila. U sektoru proizvodnje najbrojniji su poslovi mašnskih radnika i radnika održavanja, zatim slede radnici različitih zanatskih specijalnosti: električari, vodoinstalateri, stolari, serviseri i sl. U preduzećima koja se bave izgradnjom različitih objekata najveći broj zaposlenih iz inostranstva je na poslovima gradjevinskih radnika i zidara. Poslovi nadzornika, inženjera i drugih viših pozicija na gradilištu, češće obavljaju Italijani.
Kada su u pitanju zaposleni u transportnoj delatnosti, bitno je napomenuti da je u Italiji, kao i u većini drugih zemalja, najrazličitiji su biznisi u kojima se osposobljeni zaposleni za transport zapošljavaju. Vozači kamiona se osim u transportnim preduzećima zapošljavaju i u gradjevinskim preduzećima, različitim proizvodnim preduzećima, trgovinskim preduzećima itd. jer ova preduzeća u okviru svoje osnovne delatnosti najčešće imaju resurse koji im obezbeđuju neophodnu distribuciju i transport proizvoda i usluga. U manjim preduzećima se vrlo često zapopšljavaju vozači dostavljači. Tipičan primer za to su picerije, restorani sa obezbeđenom kućnom dostavom i sl. Ostali profili vozača, poput taksi vozača i vozača autobusa, su manje popularni među emigrantima, jer obično zahtevaju poznavanje italijanskog jezika kao neophodnog uslova za obavljanje posla.
Najbrže rastući broj potencijalnih radnih mesta za strane državljane je u industriji visoke tehnologije. Tražnja za stručnjacima u oblasti savremenih tehnologija raste iz razloga što su plate za ova zanimanja niže nego u severnijim evropskim zemljama, što dovodi do velikog odliva Italijana specijalizovanih i školovanih za rad u ovoj delatnosti i njihovog emigriranja u druge zemlje. Mesečne plate za zanimanja poput programera ili web developera su značajno veće od prosečnih zarada u Italiji, a daleko veće od prosečnih zarada inostranih državljana u Italiji. Međutim, da bi se u Italiji stranac zaposlio u ovoj delatnosti, neophodna su specifična znanja u oblasti visokih tehnologija i programiranja, konverzacijski nivo italijanskog i engleskog jezika.
Kako naći posao u Italiji
Kako doći do posla u Italiji je možda i najčešće pitanje za ljude koji žele da privremeno ili stalno rade u ovoj zemlji, a trenutno prebivalište im je u nekoj drugoj zemlji.
Italijanska vlada preko Ministarstva unutrašnjih poslova i Ministarstva rada i socijalne zaštite svake godine u periodu od marta do maja javno objavljuje potrebe za radnicima van Evropske unije i iz Evropske unije. U okviru ove objave se uvek navodi i spisak zemalja iz kojih se prihvataju zaposleni. Po pravilu u zadnjih desetak godina, na tom spisku su i balkanske zemlje koje nisu članice Evropske unije – Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Albanija, ali se pojavljuju i mnoge druge zemlje, čak i one veoma udaljene – Pakistan, Filipini, Indija, Nigerija,... Iako se podatak razlikuje iz godine u godinu, pravilo je da se potrebe za radnicima van Evropske unije kreću od 10.000 pa naviše, čak u pojedinim godinama su se potrebe kretale i preko 50.000 radnika. Treba imati u vidu da ovaj podatak morate relativno shvatiti, jer je on baziran na prijavljenim potrebama za radnicima od strane lokalnih preduzeća, koje dostavljaju državnim organima u pojedinačnim regijama u Italiji, a koji se kasnije agregiraju na nivou države. Obzirom da veliki broj poslodavaca ne prijavljuje potrebe za radnicima državnim organima, već traga za zaposlenima alternativnim putevima, potrebe za zaposlenima su značajno veće od javno objavljenih.
Posao u Italiji možete naći zvaničnim putem, preko prijava nadležnim državnim organima, ali se mnogo brže i lakše do posla dolazi direktnim kontaktom sa poslodavcima ili putem preporuke. Veliki broj sezonskih radnika u Italiji se zapošljava putem preporuke od strane prijatelja ili poznanika koji su već obavljali posao kod određenog poslodavca. Ovaj način zapošljavanja je najvažniji u turističkim delatnostima, gde posluje veliki broj malih restorana, hotela, motela i drugih preduzeća ugostiteljsko-turističke delatnosti. Takvi mali biznisi imaju velike potrebe za sezonskim zaposlenima, te im je pronalaženje istih veliki problem tokom sezone. Imajući u vidu da je prethodni rad u Italiji najčešće najbitnija preporuka za novog poslodavca, problem zaposlenja ako niste prethodno radili u ovoj zemlji je veći. Naime, poslodavci u Italiji su skloni tome da zaposlene koji su već radili kod njih u prethodnoj sezoni, gotovo uvek pozivaju da rade i u sledećoj sezoni. Ovo je posebno bitno za radnike iz inostranstva, koji često prihvataju da rade sezonske poslove za razliku od Italijana koji teže da pronađu posao koji nije sezonskog karaktera i koji se obavlja tokom cele godine.
Ukoliko nemate nekoga ko bi vas preporučio svom poslodavcu u Italiji, ostaje vam direktan kontakt sa poslodavcima, bilo putem Interneta, bilo direktno ili putem agencija za zapošljavanje, kojih ima puno u Italiji na regionalnom i državnom nivou. Na Internetu su gotovo uvek prisutne desetine hiljada oglasa za zaposlenje u ovoj zemlji. Direktan kontakt sa poslodavcima podrazumeva da budete u Italiji pre nego što imate posao, od čega veliki broj ljudi zazire, sa razlogom. U svakom slučaju, kako god tražili posao u Italiji, najverovatnije da će vam za većinu zanimanja biti potrebno znanje bar osnova italijanskog jezika. Takođe, važno je znati da je za sezonske poslove neophodno konkurisati ili dogovarati direktno sa poslodavcem nekoliko meseci unapred, pa se za letnju sezonu zaposlenje ugovara već početkom kalendarske godine i za zimsku sezonu sredinom kalendarske godine.
Neophodna dokumenta za radnu vizu i zapošljavanje u Italiji
Iako veliki broj stranaca u Italiji radi bez radne dozvole, posebno oni koji su sezonski radnici, da biste legalno radili u Italiji neophodna su vam sledeća dokumenta:
1. Radna viza (Permesso di lavoro) za koju se aplicira u ambasadi Italije u zemlji čiji ste državljanin. Zahev za ovu vizu se podnosi na obrascu ambasade, uz njega prilažete pasoš, fotografiju (veličine kao za pasoš) i originalnu dozvolu za rad do 6 meseci starosti.
2. Boravišna dozvola za rad koju dobijate nakon ulaska u Italiju, uz pretpostavku da posedujete radnu vizu. Ovu dozvolu morate zatražiti u roku od 8 dana od ulaska, u imigracionoj službi koja je izdala odobrenje za ulazak u zemlju. Boravišna dozvola je uslov da bi strani radnik regulisao svoj status u institucijama za pitanja socijalne zaštite i osiguranja od povreda na radu.
3. Dozvola za rad koju treba da pribavi italijanski poslodavac u regionalnoj kancelariji Ministarstva rada.
Iskustva stranih radnika u Italiji – plata i uslovi života
Iskustva stranih radnika u Italiji govore da se plate za najveći broj zaposlenja u turističkoj, transportnoj, proizvodnoj delatnosti kreću od 1.100 evra, pa naviše. Neka prosečna gornja granica za zanimanja kod kojih se ne zahteva viša stručna sprema i značajnije poznavanje italijanskog jezika je oko 2.000 evra. Ove podatke treba shvatiti sa rezervom, jer je veliki broj faktora koji determinišu visinu plate u Italiji. Najvažniji su svakako: poslodavac, veličina preduzeća u kome se radi, lokacija u Italiji, zahtevnost posla u smislu fizičke/psihičke spremnosti, broj prosečno ostvarenih prekovremenih sati, rad vikendom i praznicima itd.
Interesantno je recimo da se kod nekih poslova, kao što su berači voća i povrća, zarada ne određuje po radnom satu ili radnom danu, već po kilogramu ubranog voća ili povrća. Zavisno od vrste voća ili povrća, ova naknada po kilogramu se razlikuje, a iskustva berača su takva da se na ovakvim poslovima može zaraditi maksimalno 10-15 evra po satu.
Plate u Italiji se isplaćuju u evrima, jer je evro i zvanična valuta u ovoj zemlji, a vreme isplate zarade se razlikuje od posla do posla. Tako, berači voća i povrća često dobijaju svoje zarade na dnevnom nivou, zaposleni u turističkim centrima, hotelima ili restoranima i radnici na građevini, na nedeljnom ili dvonedeljnom nivou, dok se u kod nekih zanimanja poput vozača kamiona, zarade dobijaju po obavljenom poslu koji može trajati od nekoliko dana do par nedelja. Ostala zanimanja uglavnom platu primaju na mesečnom nivou. Ovde možete pogledati zarade radnika po zanimanjima u Italiji – Mesečna zarada radnika u Italiji prema zanimanju.
Kada su u pitanju uslovi rada i života u Italiji, iskustva govore da su najveći troškovi života vezani za smeštaj – iznajmljivanje stanova ili kuća i režijske troškove, dok su troškovi vezani za potrošačku korpu – hrana i piće, relativno nižih cena. Radna mesta u Italiji nude prihvatljive uslove za rad, ali je zamerka najvećeg broja radnika, što se u poslednjim godinama povećava potreba za prekovremenim radom i što u proseku pada prosečna mesečna plata, zbog sve većeg priliva radnika iz nisko razvijenih zemalja.
U poređenju sa ostalim razvijenim evropskim ekonomijama, Italija stranim radnicima nudi nešto niže plate nego Nemačka, Švajcarska, Velika Britanija, Francuska ili Austrija, ali i dalje je jedna od najpoželjnijih zemalja za radnike koji posao traže van sopstvene zemlje. Relativno dobre mesečne zarade u odnosu na ostale razvijene zemlje, odnos troškova života i prosečne mesečne plate i posebno geografski položaj Italije su verovatno najbitniji faktori zbog kojih je ova zemlja toliko tražena za privremeno zaposlenje ili emigraciju stranaca. Od stranih radnika u Italiji dominiraju radnici iz istočnoevropskih zemalja (posebno balkanskih zemalja), ali sve više i iz severne Afrike. Poslednjih godina, masovnim emigriranjem iz zemalja poput Sirije, Pakistana, Iraka i Avganistana, povećao se i broj ovih radnika u Italiji.